Kako vi zamišljate ljubav, da li kao večeru u dvoje u Mekdonaldsu ili kao razgovor u čekaonici medicinskog centra?

Scena prva Mekdonalds – Terazije, Beograd.

Svratio sam po pomfrit jer sam tog dana postio. Momak i devojka, 27+ godina, za stolom pored mene, vode razgovor u fazonu: izveo sam te večeras ovde ti mene sutra vodiš da ti upoznam švecu. Zašto bih to radila? Zašto ne, bojiš se da je bolja riba od tebe? Ona je kravetina, al ako hoćeš aj. U pauzi big meka dva masna krljanja, pred sve decom i ostalim, na ovo naviknutim gostima.

Scena druga Hitna pomoć, VMC Slavija

Ljubav

Imao sam nekih zdravstvenih problema nakon tuširanja hladnom vodom o kojem sam već pisao pa sam čekao pregled. Deka i baka, sede pored mene. Ona se trese, sva u groznici nekoj. On smiren i drži je za ruku. Ne govore apsolutno ništa. Samo se gledaju. Pridje doktorka i kaže da baka ipak mora da ostane u bolnici. Deka kaže, da li mogu i ja da ostanem nismo se razdvojili 40 godina ni na dan. Imam veliku penziju platiću. Ne može, žao mi je.

U životu sam voleo i bio voljen. Hendikepiran je svako ko pravu ljubav nije osetio. Ako moram da budem sam do kraja života, uzalud čekajući svoju baku – pristajem. Radije nego da budem sa sestrom iz meka.

P.S. Vi koji niste imali sreću  da se zaljubite do ušiju, ne očajavajte nego se prepustite malo. Najveće se ljubavi dogode kada im se najmanje nadate. Lično iskustvo.

Advertisements