Sadržaj pisma koje sam uputio modernom i savremenom preduzeću „PEGAZ“ Ivanjica (naziv preuzet sa sajta navedenog) u vezi sa neprijatnošću kojoj sam bio izložen 05.01.2013. godine …

Poštovani,

Obraćam vam se, ne samo u lično ime, već i u ime mnogih gradjana Ivanjice i okoline koji su se u prethodnom periodu vozili vašim prevoznim sredstvima u vezi sa neprijatnošću koju sam doživeo 05.01.2013. godine u vašem kombi vozilu koje je saobraćalo na relaciji Beograd – Ivanjica, a po savetu Centra potrošača Srbije.

Naime, kao što ste u razgovoru sa njihovim predstavnicima već saznali, usled toga što sam okupan većom količinom vode – kišnice najverovatnije, nisam bio u mogućnosti, da nastavim put za Ivanjicu i dalje za Kušiće (ovde već pisao o tome).

U mejlu koje mi je navedeni centar poslao nakon obavljenog razgovora sa predstavnicima vaše pravne službe stoji da je došlo do prolivanja manje količine vode i da se, citiram „na osnovu izjave vozača, radi o jednoj gumici koja se spušta niz prozor i zbog koje je moglo doći do propuštanja vode, ali u mnogo manjoj količini od one koja je dovoljna da bude mokar„. Verujte mi, odavno se nisam sladje nasmejao.

Obzirom da mi je poznata praksa da se slične stvari završavaju po principu „rekla – kazala“ odmah sam po povratku u stan, promrzao i mokar, ponižen i besan, obavestio saobraćajnu policiju i nadležne inspekcijske organe da oni utvrde o čemu se tu zapravo radi. Da ne bi bilo da sam nešto ne daj Bože izmislio. Nemam povratnu informaciju da li su preduzeli mere iz svoje nadležnosti. Lično se nadam da jesu jer ću i to proveriti.

Image
Ovako je izgledao moj džemeper po povratku u stan

Takodje, svojim mobilnim telefonom sam zabeležio curenje vode, ne sa prozora nego iz krova kombi vozila (i to u zaista velikoj količini, pretpostavljam usled kiše koja je tog dana padala sve vreme), na kome se jasno vidi da su osim mene toj vodi bila izložena i dva maloletna dečaka (zbog koji snimak nisam želeo da javno objavim). Po povratku u stan fotografisao sam svoju odeću a u prilogu ću vam proslediti i te fotografije. Čisto da pokažete vozaču koji ima 26 godina i koji je moram priznati pokušao da bude duhovit pominjanjem kišobrana koji ima tu negde pozadi. Ne znam kakav će biti za koju godinu kada sada ima takav stav. Navedeni je sve vreme puta, koji je u mom slučaju trajao od beogradske autobuske stanice do Žarkova, brisao ručno stakla na prozorima obzirom da mu nije radio motor za ventilaciju. I taj snimak imam ukoliko vas bude zanimao.

Nego, da uozbiljimo celu priču. Pegazom se na relaciji Kušići – Ivanjica – Beograd vozim od 1996. godine. Vaše preduzeće je svojevremeno imalo najmodernije autobuse i bilo je ponos Ivanjice, nešto po čemu su nas ljudi iz drugih krajeva Srbije prepoznavali. Slika koju vaša kompanija, koja pretenduje da bude regionalni lider u prevozu putnika i robe bitno je narušena u javnosti ponašanjem vaših zaposlenih i odgovornih. Kada sam se javno požalio na to što mi se desilo (a što na žalost nije i jedina neprijatnost – dešava se da vaša blagajna izdaje ljudima numerisana sedišta od Ivanjice za Beograd pa onda ljudi koji dolaze iz pravca Sjenice a presedaju u Ivanjici moraju da stoje do Beograda što je priznaćete krajnje nekorektno, česte su svadje i okršaji …) javilo se više desetina ljudi koji su imali svoja loša iskustva.

Centar potrošača me je uputio da vam se obratim za naknadu štete i povraćaja novca za neiskorišćenu kartu. Ne znam šta bih tim povodom rekao. Mislim da ne postoji novac kojim bih nadoknadio par dana ne_provedenih sa porodicom. Zato bih želeo da čujem vas i vaš predlog kako da prevazidjemo situaciju, pa ću onda razmisliti.

Na kraju bih vas zamolio da moju ljutnju i bes zbog onog što sam doživeo (krenuo sam da vidim svoju porodicu u rodne Kušiće nakon 2 i po meseca a završio sam zbog prehlade na Hitnoj pomoći Vojno – medicinskog centra sa visokom temperaturom – bolovanje od 7 dana) ne shvatite pogrešno niti lično. Nemam ama baš ništa protiv vaše kompanije. Naprotiv, nadam se da ćete pošto uvidite da nisam dokoni čovek kome je stalo da se švrćka od BAS-a do Žarkova vašim vozilima raditi na poboljšanju kvaliteta vaših usluga jer 21. vek je podigao mnoge standarde u prevozu ljudi i roba.

Image
Lična fotografija unutrašnjosti autobusa koji je saobraćao na relaciji Silifike – Karaman koja svedoči o kvalitetu usluge

Evo vam samo jednog primera. U Turskoj (Maloj Aziji), u kojoj sam se sasvim slučajno obreo 2011. sa jednom Ivanjičankom i jednim Beogradjaninom čiji su roditelji poreklom iz Ivanjice kupili smo kartu na relaciji Silifike – Karaman za nekih 6 evra (relacija koja odgovara relaciji Kušići – Gornji Milanovac) vozili smo se najudobnijim autobusom marke Mercedes, dvoosovinac, koji snima put i prikazuje direktno na monitore ugradjene u svako sedište koja pak imaju slušalice sa velikim izborom TV i radio kanala. Kuriozitet je i to da smo dobili po sladoled i da su nas sve vreme, kao da smo u avionu, vodom za piće služili stjuarti. Razumem tešku situaciju i krizu ali razlika u mentalitetu i usluzi je evidenta. Ne kažem da i vaša kompanija putnike treba da poštuje na ovaj način ali za početak poradite na ljubaznosti i lepim manirima vašeg osoblja. Ne košta puno priznaćete.

Srdačan pozdrav,
Zoran Sokić

Advertisements