Zašto su simulacije (modeli) rada važnih svetskih organizacija važni i za studente i za državu …

Pre neke 4 godine moji prijatelji sa Debatnog kluba Pravnog fakulteta, nagovarali su me da se prijavim za simulaciju rada organa UN – BIMUN (Beogradski internacionalni model UN). Aktivan u debatnom klubu Pravnog fakulteta sa pažnjom sam tražio razne razloge zbog kojih ne bi trebalo tamo da se pojavim: od lošeg engleskog do nepoznavanja pravila i procedura. Bili su uporni da to moram da probam – i hvala im puno zbog toga.

BIMUN
Ceremonija otvaranja BIMUN 2011.

Prva simulacija na kojoj sam učestvovao bila je BIMUN 2009 godine. Aplikacioni period trajao je do kraja 2008. godine. Aplikacije se obično sastoje od ličnih podataka, upitnika i motivacionih polja. Nakon toga organizatori od velikog broja prijava izaberu najbolje kandidate i dodele im komitet u čijem će radu učestvovati i državu koju će predstavljati. Suština je da se pre simulacije pažljivo prouče realna stanovišta dodeljene države po nekom pitanju i da se tokom simulacije verno zastupaju.

Obično pre same simulacije organizatori naprave neki pripremni seminar kako bi se domaći učesnici upoznali sa diplomatijom, diplomatskim protokolima i pravilima procedure te što bolje pripremili za samu simulaciju.

SIMULACIJA

Svi učesnici su tu sa jednim ciljem – naučiti, debatovati, lobirati i pobediti. Ukoliko vas interesuju medjunarodno pravo, medjunarodni odnosi, diplomatija, medjunarodna politika i način rada važnih svetskih organizacija onda ne biste smeli da sebi dopustite luksuz da se ne pojavite na ovako važnom dogadjaju. Teme su realne i najčešće pažljivo odabrane iz reda aktuelnih svetskih dešavanja. Bliski istok, Balkan, pitanje nuklearnog naoružanja, ljudska prava, rodna ravnopravnost, reforma UN i pravna regulativa EU samo su neke od neizbežnih. Ono što je zajedničko jeste da svaki komitet unapred dobije temu o kojoj će se rapsravljati tokom zasedanja, kako bi se delegati što bolje pripremili.

Image
Lobiranje, dogovori, pregovori

Pripremanje podrazumeva i izradu „position paper-a“ za dodeljenu temu. PP služi da delegat nakon što je dobro proučio stavove dodeljene zemlje/partije/organizacije napravi malu strategiju na koji način će se boriti za iste. PP se u odredjenom roku dostavljaju organizatoru odnosno chairboard-u koji vrši ocenu koliko su kvalitetni i realni.

Osim što vam je pružena prilika da puno toga novog naučite i saznate o navedenim temama najbolje deo onog što naučite jeste kako da se argumentovano i sa finim manirima obratite svojim kolegama tokom zasedanja i kako da se u tim debatama izborite za interes zemlje koju predstavljate. Debate se vode na, najčešće, engleskom jeziku i po pravilima procedure koja je istovetna sa realnom.

Lobiranje se dešava u pauzama zasedanja ali i na nacionalnim večerama (kada delegati – gosti iz svih krajeva sveta predstavljaju zemlje iz kojih dolaze) ili pak na ludim žurkama koje su vrlo bitan deo svakog modela. Žurke se nezaboravne a mnogi su se dogovori izmedju moćnih država sklapali uz čašicu viskija ili čašu kvalitetnog vina.

Party
Dutch orange party EUROMUN 2011.

Ono što sam naučio na prvom BIMUN pripremnom seminaru koristim i sada u realnom životu: nemojte sve vreme pobedjivati. To u stvari znači da debate i lobiranja treba da vodite na način da „izgurate“ što više svojih unapred pripremljenih stavova ali ne po svaku cenu. Kompromis je ključ uspeha kako u životu tako i u ovim simulacijama. Negde morate da popustite, negde da nepokolebljivo insistirate na svom stanovištu a negde da budete neutralni. Stvar procene i individualnog diplomatskog umeća.

Rezolucija (ili neki drugi završni akt, u zavisnosti od simulacije) se usvaja po realnim procedurama. Ono što im je zajedničko jeste da se nakon debata preuzima inicijativa u pisanju nacrta završnih akata. Koliko sam uspeo da shvatim vrlo je bitno uzeti učešće u ovom procesu. Puno je delegata, puno ideja ali najsigurniji i najuporniji daju  predloge, debatuju, lobiraju i na kraju sponzorišu, najpre draftove a zatim i same rezolucije.

Image
UN press release CYMUN 2011.

Za uspešan tok simulacije od krucijalnog su značaja dve stvari:

1. dobar izbor sudija – predsedavajućeg i zamenika

2. dobra selekcija delegata.

Ukoliko je chairperson dobar – dobra je i simulacija. To je gotovo sigurna stvar. Oni služe da usmeravaju debatu i staraju se o redu – poštovanje procedure. Selekcija delegata je takodje jedna od važnih stvari. Svako ko je ikada učestovovao na nekoj od simulacija reći će vam da nemotivisan delegat neke od moćnih država može da „uprska stvar“ i da dovede do nerealnih situacija. Zato pažljiv odabir i – rezultat je tu.

Networking

Image
Stvarno stanje stvari 🙂

Networking je po meni, osim edukcije NAJVAŽNIJA stvar cele priče. Na ovakvim mestima upoznajete ljude sličnih i istih interesovanja, buduće evropske i svetske lidere. Sama činjenica da imate priliku da sa nekim razmenite mišljenja, ideje, uverenja je značajna sama po sebi. Ne mogu da ne primetim da se nakon par dana simulacije u kojoj ste u (neverovatno realnoj) ulozi diplomata svetskog kalibra – steknu takva prijateljstva uporediva sa onim najvećim ikada. Osobe koje sam ja lično imao priliku da upoznam na modelima, na kojima sam uzeo učešće, bez izuzetka su jedno od najvećih dragocenosti koje imam! Osim tri puta na BIMUN-u, simulaciji sa 10 godina dugom tradicijom (u martu 2011. godine, iako i već tada premator za celu priču, imao sam čast da medju sjajnim delegatima ponesem titulu najboljeg u zasedanju kriznog komiteta UN Security Council-a) učestvovao sam i na BEUM-u (prva domaća simulacija zasedanja organa Evropske unije), EUROSIMA, EUROMUN, CYMUN i NYS simulacijama. Osim njihovih zvaničnih stranica vrlo je važno da zapratite i stranice na kojima su MUN kalendari pa tako možete odlučiti na kojoj uzeti učešće.

Naravno, tu je uvek par sati slobodno da se sa svojim prijateljima iz sveta upoznate sa znamenitostima, kulturom i običajima grada domaćina.

Zaključak

Dozvolite mi da na kraju zaključim – modeli su, po mom skromnom mišljenju ali i po mišljenju mojih kolega sa kojima sam posetio Tursku, Holandiju, Kipar, Belgiju itd stvar od državnog značaja. Gosutujući jednom prilikom (u okviru škole „Primenjene diplomatije“) u Ministarstvu inostranih poslova 2012. godine, izneo sam tadašnjem ministru gospodinu Vuku Jeremiću ideju da država u okviru budžeta MiP-a izdvoji posebnu stavku kojom bi preuzela aktivno i ciljano finansiranje učešća studenata iz Srbije na modelima UN, EU i ostalih važnih svetskih organizacija. Benefit je dvostruki: država šalje svoje male ambasadore da je na najlepši mogući način predstavljaju u inostranstvu pred budućim liderima a time i dobija već iskusni i sa diplomatskim procedurama upoznati kadar. Gospodin ministar je tada podržao moju ideju a nadam se da će njegovo iskustvo sa sličnih manifestacija i pozicija koju sada zauzima – pomoći da se ista realizuje.

Vodite računa samo o jednoj stvari: jednom kada uzmete učešće – više nećete moći da odustanete.

Sa srećom.

Advertisements