Ljubav je da se kruniše svadbom.

Kada su venčanja i svadbe u pitanju, razni su običaji širom Srbije, regiona, sveta. Zajedničko im je da se dvoje ljudi zavetuju na zajednički život, da dele i dobro i loše „dok ih smrt ne rastavi“ … U mom kraju prave se velike svadbe, mladi ljudi se bune što roditelji zovu i znane i neznane, komšije, rodbinu, prijatelje tako da je prosečna svadba za oko 300 ljudi. U Beogradu i inače na tim „beogradskim“ svadbama (kako ih ja zovem) je to malo drugačije, koliko sam primetio. Uglavnom je to manji broj ljudi, najuže moguće.

Još su dve razlike izmedju tih svadbi: prva je u poklonima a druga u muzici. U našem kraju običaj je da se na svadbu nosi novac i da ga na vratima neko od rodbine prima i upisuje iznos, dok u Beogradu i malo severnije to budu poklon čestitke. Što se muzike tiče, u unutrašnjosti su to uglavnom orkestri koji su specijalizovani za narodnjake a bude i neka pop numera. Sa druge strane, na modernijim, beogradskim svadbama i zvuk je moderniji. Zajedničko su ulazak trubača u jednom momentu. Tada nastaje – ludnica.

Ovo nije neka generalizacija, niti pravilo već više moja opservacija. Ne kažem da je jedno ili drugo loše. Evo ja lično znam da bi moji roditelji voleli da sutra kada se ja budem ženio, tu svoju radost podele sa celim svetom (rodbina, komšije, prijatelji …) i ja bih se lično „žrtvovao“ da im tu želju ispunim, iako jedan deo mene kaže da je svadba intiman trenutak za dvoje mladenaca i najužu ekipu.

Mi plešemo
Inspiracija
foto Dijana Simijonović (c)

Bio sam nedavno na jednoj finoj svadbi, beogradskoj. Neću da vam se hvalim kako sam plesao sa najlepšom kumom ikada i neću da vam pričam kako je muzika bila sjajna ili kako su mladenci bili elegantni i lepi. Moj utisak jesu dvoje starijih ljudi, od 80 i kusur godina. Znate da sam nedavno pisao o ljubavi (scena druga) dvoje starijih ljudi. E pa, pronašao sam još dvoje. Naime, oni su od prvog do poslednjeg takta muzike plesali, smešili se i zaljubljeno gledali. Nema osobe na svadbi koja ih nije primetila. Vidi se da su u mladosti bili akteri čuvenih beogradskih igranki iz vremena romantične i prave ljubavi.

Pošto me često pitaju ( a verovatno i neke od vas) kada ćeš, bre, više da se ženiš, odgovor na to neka bude: kada pronadjem takvu devojku sa kojom ću na nekoj svadbi za 50 godina da plešem kao ovo dvoje juče. Neki će reći: tako je nešto skoro pa nemoguće.

Znam, ali ja sam optimista.

Vidimo se 2060 i neke na svadbi vaših i mojih unuka 🙂

Advertisements