O dešavanjima u Istanbulu iz prve ruke, perom devojke iz Srbije koja se zatekla na mestu zbivanja ….

Doputovala sam u četvrtak 30. maja i ovo je već drugi put da ovog meseca slećem u Istanbul, ne zato što moram, nego svojom ličnom voljom: prvi put iz turističke radoznalosti, a drugi put zato što sam već onaj prvi put shvatila da ću se uvek vraćati u ovaj grad.

Image
Istanbul Avgust 2011. foto Zoran Sokić (c)

Prijatelj kod koga gostujem mi je predložio da se u petak pridružimo grupi od 50-ak ljudi koji su organizovali četvorodnevno kampovanje u Taksimu (Taksim i Bešiktaš su dve najlepše arije Bosfora, rekla bih), kako bi izneli nezadovoljstvo zbog seče drveća u parku koji treba da postane shoping mol (odmah sam se setila naših bulevarskih platana kao i šoping centra u Vojvode Stepe, i bila zaista voljna da podržim). Medjutim, i pre nego li smo organizovali odlazak, policija je belim biberom rasterala nekolicinu ljudi iz parka, i čini mi se – prelila čašu. Narod je ustao protiv vandalizma. Kroz nekoliko sati, na stotine hiljada ljudi iz Taksina, Bešiktaša, i okolnih naselja bili su na ulicama, vodeni topovi, policija i vojska su defilovali, gasovi, suzavac, voda, biber nasuprot antivladinom raspoloženju.

Image
Istanbul – protesti 01.06.2013. foto #occupygezi

I pala je prva žrtva – jedna mlada devojka je izgubila život, čemu? Mediji su objavili da autobusi iz svih delova Istanbula dolaze u uži Bosforski centar, što je kao reakciju pojačalo broj vojske, policije i „bezbednosnih“ snaga po ulicama. Postalo je nemoguće šetati po ulici, u znak protesta vandalizmu, kao ni kampovati u parku u znak protesta sečenju drveća, viša sila je viša sila, a civili su obični smrtnici.

A onda su Turci rešili da izvedu performans. Najbezbednije mesto u ovakvoj situaciji za svakog gradjanina je njegova kuca, kod nas bi se reklo – krov nad glavom. Organizovano, u 02:00 posle ponoci, svi gradjani Istanbula su izasli na svoje terase, balkone, prozore, sa serpama, tanjirima i kutlačama, opera je počela. Ne jedna ulica, ne jedno naselje, ceo Instanbul je protestovao iz svojih kuća, stanova i dvorišta, puna dva sata. Za mene je to bilo impresivno. Nikoga na ulicama, a protest je permanentan, i još policija ne moze da ih „dohvati“.

Epilog, sud je u toku noći naložio odlaganje seče drveća, a Bosforski most je osvanuo nesvakidašnjom pojavom – most koji spaja Evropu i Aziju, dve kulture, dva sveta, dva podneblja, biser moreuza, referentna tačka koju ne možete da ne vidite kada slećete u Istanbul, nosio je ovog jutra volju, snagu i upornost.

Image
Istanbul Most koji spaja Evropu i Aziju preko Bosfora 01.06.2013.
foto Çağatay Acar (c)

Večeras smo prošetali do parka, policija se povukla, gradjani slave, odaje se priznanje mladom momku koji šeta kroz masu sa policijskom kacigom, gradjani se klanjaju kombiju sa oznakom „TC“, u parku još uvek stoje kranovi i buldožeri … A predsednik čitav dan na nacionalnoj televiziji propoveda na temu nama dobro poznatu „ne sme niko da vas bije„.

Čestitam drvo – šerpa – revoluciji, nadam se da će park biti tu i sledeći put kada dodjem, ne zato što Istanbul ne može bez parka, već zato što  narod više ne može da podnese volju vandala.

za Solisio (c) blog uživo iz Istanbula

A.M.*

*autorka je zaljubljenik u orijentalistiku i vatreni obožavalac kadaifa. Planira da priča turski as native speaker.

Advertisements