Ovo je par tužnih crtica o Guči koju smo zatekli u petak uveče, dva dana pred završetak festivala.

Kao što sam više puta pomenuo, u našem kraju (Zapadna Srbija) uz trubu se radja i umire. Trubački orkestri su nezaobilazni deo slavlja i veselja ali i nekih tužnih dogadjaja.

Image

Ko makar jednom u životu nije uživo čuo kada više od 50 orkestara u nedelju ujutru otvara finalnu smotru za izbor najbolje trube sveta svirajući himnu „Sa ovčara i kablara“, taj ne zna šta je „najež“ …

Pre 20tak godina naši su nas zarazili tom atmosferom Guče, velika gužva, truba sa svih strana, pravi mali vašar i karneval pozitivnih vibracija, zašto da ne. Od tada smo se trudili da odemo makar na jedan dan svake godine. U početku kao aktivni učesnici a što smo stariji više kao veseli posmatrači. I nije tajna – bili smo ponosni na Guču, festival svetskog kalibra.

Dan nakon ponoćnog koncerta maga trube Dejana Petrovića nije sramota reći: car je go, sramota je praviti se da je sve u redu. Sa tim u vezi ne mogu da ne primetim da je Guča u to neko naše vreme, bila makar 70% posećenija, veselija, razigranija i šarenija.

Image

Cena od 1000 dinara za ulaz automobilom u varoš, najgori turbo – folk „hitovi“ koji umesto trube trešte sa svih strana, upadljivo odsustvo kvalitetnih trubačkih orkestara na ulicama i pod šatrama kao i većih grupa razdraganih stranaca,  samo su delić onog lošeg što smo uspeli da primetimo. Ima „seljane“ one prave, nezaobilaznog dela svakog vašara medjutim čak je i toga daleko manje nego ranije.Ne znam ko je kriv, da li nadležni i loša organizacija, pohlepa da se se uzme što više para za što više dana (utisak je da je Guča „razvučena“ energija) ili pak „samo“ ekonomska kriza tek ostaje da se nadamo da će se najveća svetska trubačka smotra vratiti na staze stare slave u nekom narednom periodu.

Nama je ako zanemarimo taj gorak ukus u ustima bilo lepo. Brat i ja smo poveli tatu u provod (on i deda su nas Gučom zarazili), sreli smo drage ljude, popili po koje pivce, pojeli po neku pljeskavicu i odslušali ono malo trube koliko smo mogli.

Pametnom dosta.

Advertisements