Šta vam prvo padne na pamet kada čujete Hilandar? Meni – ispunjenje životne želje. Još sam kao mladi gimnazijalac maštao da obidjem mesto koje su pohodili najslavniji Nemanjići – Sveti Sava, Stefan Nemanja, Car Dušan. Da li su moja očekivanja ispunjena, pročitajte u nastavku. 

Da se odmah razumemo – ja nisam veliki vernik. Ili da se bolje izrazim: nisam u meri u kojoj su mnogi moji prijatelji. Nisam ni neverujući u meri u kojoj su pak oni drugi medju mojim prijateljima ateistima. Sredina rekao bih. Ona koja više vuče ka tradiciji i poštovanju običaja, vernika, velikih hrišćanskih praznika, ona koja slavi slavu i ide u crkvu da se pomoli za svoje i zdravlje svojih najbližih.

U ova moderna vremena, smutnje i brzine, duhovna osnova koju u sebi imamo ili za kojom tragamo u begu od realnosti koju nam nameću mediji i društvene mreže – može biti jako korisna. Da je tako, uverio sam se i sam tokom puta na Svetu Goru atonsku.

U nastavku ću pokušati da vam kroz svoj objektiv i svoje pero približim svu snagu mira i duhovnosti ove nesvakidašnje teritorije.

1. SOLUN

Na oko 630 kilometara puta od Beograda ka Svetoj Gori bićete u prilici da u neposrednoj blizini Aristotelovog trga popijete kafu i odmorite na prelepom šetalištu tik uz more. Solun je najveći grad Severne Grčke. Ovaj grad ljubaznih i užurbanih ljudi, čiji je zaštitnik Sveti Dimitrije ime je dobio po sestri Aleksandra Makedonskog.

img_5565
Aristotelov trg, Solun

U gradu su brojni kulturno istorijski spomenici od kojih se svojim značajem posebno ističu: Crkva Svetog Dimitrija iz VII veka, arheološki lokalitet Rimske Agore iz II veka, crkva (ujedno muzej) Svete Sofije iz VII veka, ostaci trijumfalne kapije cara Galerija (Kamara), Crkva Svetog Georgija iz 395. godine- Rotonda i mnogi drugi.

U neposrednoj blizini grada nalazi se nezaobilazno mesto hodočašća brojnih Srba iz Srbije i sveta – Srpsko vojničko groblje „Zejtinlik“. Ovo drevno svedočanstvo stradanja srpskog naroda i srpskih vojnika nastalo je po volji sila pobednica Prvog svetskog rata na mestu koje je nekada bio trg na kome se prodavao zejtin.

img_5638
Zejtinlik, spomen kosturnica

Domaćin ovog tužnog mesta na kome je pokopano oko 7 000 srpskih vojnika, je čuvar groblja, čuveni deda Djordje Mihailović. Prijatan i za svoje godine vrlo živahan, u šajkači i uniformi oficira sa grbom Vojske Jugoslavije, deda Djordje nadahnuto priča o istoriji mesta i strahotama Prvog svetskog rata, hrabrim manevrima srpskih vojvoda i bez greške recituje čuvene stihove Vojislava Ilića mladjeg:

„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš
Pored ovog svetog zajedničkog groba,
Znaj, ovde su našli večno utočište
Najveći junaci današnjega doba!“

On je treća generacija članova svoje porodice angažovanih na ovoj straži.

img_5607Djordje Mihailović, čuvar srpskog vojničkog groblja

2. LUKE

Put do Svete Gore vodi preko luka u Uranupolisu i Jerisosu. Pristanište u Jerisosu velikim delom godine nije u funkciji zbog loših vremenskih uslova. Vekovna procedura nalaže da se za potrebe ulaska na ovo sveto mesto, čijom se igumanijom smatra sama Presveta Bogorodica (po predanju monasi nisu mogli da izaberu igumana pa su par večeri na mestu koje je predvidjeno za igumana pronalazili njenu ikonu) pribavi posebna saglasnost u vidu blagoslova. Teritorija uživa status države u državi kao eksteritorijalna jedinica Grčke, pa se osim blagoslova dobija i posebna viza.

IMG_5979.JPGLuka Dafne

Ženama i ženkama životinja ulaz je strogo zabranjen. Izbegao bih zamku debate na tu temu i rekao da se ovo pravilo primenjuje od posebnog tipika iz X veka, dok se kao drugi argument za zabranu navodi pravoslavno predanje po kojem je Bogorodica na putu za Kipar skrenula sa kursa i naišla na Svetu Goru koja joj se toliko dopala da je molila sina da tu zemlju naziva svojom. Nakon što je on dao blagoslov Svetu Goru nazivaju i „Bašta Bogorodice“.

Luka Uranopolis je prelepo turističko mesto sa brojnim prodavnicama u kojima je moguće kupiti prava mala umetnička dela pravoslavnog obreda. Tu su ikone, brojanice, sve miriše na tamjan i morsku so. Tu se pred put možete okupati, okrepiti i pojesti savršeni giros i najlepše voće u Grčkoj.

img_6383Uranopolis

Posle ukrcavanja na trajket, sledi nezaboravno krstarenje obalom poluostrva. Usput ćete videti najlepše manastire Svete Gore i hraniti galebove koji bez velikog napora i sa pravim uživanjem prate putnike i posadu i bukvalno jedu iz ruke.

img_5734Hranjenje galebova na trajektu

3. MANASTIRI

Kao što sam već rekao tokom puta ka Hilandaru kao krajnjoj odrednici, već sa trajekta možete videti i posetiti brojne crkve, skitove i manastire.  Iguma(ija) svakog manastira je sama Presveta Bogorodica a bira se i iguman zamenik iz reda monaha. Upravo su retki monasi i iskušenici sa kojima smo imali priliku da razgovaramo Bogorodicu isticali kao čuvara manastira Svete Gore kroz više nego burnu istoriju stradanja.

Sveta Gora je sedište čak 20 pravoslavnih manastira. Administrativni centar Svete Gore je grad Kareja, a zvanični jezik je grčki.

U Kareji se kao i mi možete pokloniti čudotvornoj ikoni majke božije u hramu koji se nalazi tik do upravne zgrade.  Saborni hram manastira Kutlumuš posvećen je Preobraženju Gospodnjem i bogato je oslikan. Biblioteka čuva gramate vlaških vojvoda slovenskim igumanima i grčkom patrijarhu au manstiru se nalaze I dve čudotvorne ikone.

Crkva nad pećinom isposnicom Svetog Save je posebno mesto zaista. U njoj se osim pećine u kojoj se podvizavao prvi srpski arhiepiskop, možete pokloniti ikoni mlekopitateljnice. U oltaru se ikona Bogorodice nalazi sa desne strane, umesto sa leve kako je to u običajeno. Kaže se da je Sveti Sava zamenio mesta Isusa i Bogorodice iz velike ljubavi prema Nebeskoj Carici.

Na mene su veliki utisak ostavili Svetoandrejski skit koji danas pripada manastiru Vatoped. Nekada se u njemu nalazilo čak 800 ruskih monaha ali je zbog pada njihovog broja po zakonima Svete Gore potpao pod grčku upravu. Nalazi se na ulazu u Kareju iz pravca luke Dafne. U njemu smo smo prenoćili prvo veče. Njegova lepota ogleda se ne samo u veličanstvenosti crkve izgradjenje 1900. godine kao tada najveća na Balkanu već i u odnosu monaha prema putnicima namernicima.

img_5877Crkva posvećena Svetom Andreji u SA skitu

U toku vožnje trajektom najdominantniji manastir svakako je ruski Pantelejmon. Bolji poznavaoci prilika kažu da je u poslednjih 10 godina, zalaganjem vrha ruske države značajno obnovljen. Zelena boja vidljiva je sa velike udaljenosti i predstavlja pravi ukras arhitekture obale.

img_6005Manastir Pantelejmon

Grčki manastir Esfigmen posebno je mesto ne smao zbog lepote svojih utvrdjenja već i zbog toga što su njegovi monasi odani prvobitnom pravoslavnom učenju. Odani do smrti. Za njih se veže čuvena zilotska dogma – Pravoslavlje ili smrt. U svojim molitvama ne spominju Vaseljenskog patrijarha zbog njegovih nastojanja da unapredi odnose Pravoslavne crkve sa Vatikanom a pre par godina sukobili su se sa grčkim sudskim izvršiteljima koji su došli da ih isele zbog ustupanja drugim monasima koje je patrijarh imenovao.

IMG_6254-Edit.JPGEsfigmen – Εσφιγμένου (Vaznesenje Gospodnje)

4. MONASI

Manastir je mesto sveto samo po sebi. Na Svetoj Gori mogu živeti samo monasi. Tokom svog života bio sam u brojim i moram piznati da sam se uvek divio skromnosti i požrtvovanju monaha. Ono što sam doživeo i video u ovim svetogorskim prevazišlo je sve što sam do sada sreo ali i sva moja očekivanja.

Tokom puta slušao sam dosta o tome kako se monasi u svom podvizavanju (duhovnom uzdizanju ka bogu) odriču različitih materijalnih stvari i ovozemaljskih užitaka. Monasi po skitovima žive saglasno unutrašnjem pravilniku i moraju uredno vršiti svoje verske dužnosti. Oni na Svetoj Gori najčešće se lišavaju svog sna u slavu i čast Presvete Bogorodice. Svakog jutra oko 4 počinju jutarnje liturgije i traju po nekoliko sati.

Jednog od njih sreli smo na trajektu kako plete brojanice.

img_6002Monah plete brojanice

Ukoliko posetite neki od manastira, bićete na primer kao mi u Svetoandrejskom skitu u prilici da doživite neverovatno iskustvo obeda. Pre svakog se u najvećoj tišini ulazi u trpezariju. Ustaje se da se pročita molitva. Posle molitve se jede tiho i bez reči. Jedan od monaha za to vreme čita svete knjige.

Po završetku više nego skromnog jela sa najbogatijim ukusom na svetu, naši grčki domaćini pevali su jednu od svojih molitvi (nešto slično onom lepom vizantijskom pojanju koje slušamo na jutjubu) od koje se naježi svaka dlaka a glavi. Nakon toga pomogli smo da se raspremi za sledeći obed i što me je posebno oduševilo, monah koji je bio jedan od najvrednijih u tom trpezarijskom radu je sam iguman manastira.

Svi od reda zrače neverovatnom blagošću, smirenošću i svaka reč im je mudra, što bi naši stari rekli. Nema suvišne priče, praznih reči, samo duboko poštovanje boga, beskrajna vera u njega i snagu moliivi. To inspiriše, tera na razmišljanje i odricanje od naših svakodnevnih materijalnih želja, briga i trzavica.

5. HILANDAR

Na Hilandar smo iz svetoandrejskog skita stigli sledeći dan trajektom preko luke Jovanjice i dalje autobusima. Momenat kada sam izlazio ispred kapije koja je opevanja u stihovima pesme o Svetom Savi -„Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira, Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira“? pamtiću dok sam živ. Ispunjenje jednog dečačkog sna, koji se i u ovako zrelim godinama raduje najavljenoj seriji o Nemanjićima i već zamišlja kadrove koji će tu biti snimljeni.IMG_6298.JPG

Spoljni zid manastira Hilandar

Manastir Hilandar je izgradio grčki monah svetogorac, Georgije Helandarios po kome i nosi ime. Obnovili su ga Stefan Nemanja (u monaštvu Simeon) i njegov sin Sava 1198. godine, a u manastiru je 1200. godine umro Stefan Nemanja. Njegova loza koja se nalazi u unutrašnjosti manastira i koja je iznikla iz zida po prenosu njegovih moštiju u Srbiju i danas se smatra čudotvornom a naročito pomaže mladima koji su dugo u braku bez dece.

Hilandar je dosta pomogao kralj Milutin a vreme kralja i cara Dušana smatra se periodom najvećeg prosperiteta manastira. Relativno zaštićen od stradanja kojima su bili izloženi drugi srpski manastiri, Hilandar je bio i ostao jedna od najvećih riznica srpske kulture i duhovnosti. Ovde je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka, tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture uopšte.

Monasi su zahvalni što je Presveta Bogorodica sačuvala navedena dobra u velikom požaru koji je manastir zadesio 2004. godine.

img_6180Pogled sa pirga Svetog Save

Manastir je očuvao svoju slobodu i svoju nezavisnost od spoljnih uticaja koliko god je mogao. Monasi su disciplinovani i odani svojoj svetoj misiji. U samom manastiru i posedima oko njega radi veliki broj civila. U trenucima kada smo mi bili u poseti dopremano je groždje iz vinograda. Metoh manastira Kakovo, sa posedom od skoro stotinu hektara šume dobijen je na poklon od jednog turskog sultana kome je loza Svetog Simeona pomogla da dobije sina. U znak zahvalnosti.

img_6078Loza Svetog Simeona

Manastir se nakon velikog požara iz 2004. godine obnavlja sporo ali sigurno. Koriste se materijali koji su korišćeni u ranijim gradnjama kako bi se povratila i očuvala autentičnost zdanja Posebno su lepo obnovljeni i uredjeni konaci za putnike koji dolaze u goste iz svih kraejva sveta.

Nadam se da ćemo kao država i narod imati više sluha da tu obnovu pomognemo.

Advertisements